Make your own free website on Tripod.com

ПРОГРАМ НОВЕ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

1.

Циљеви и карактер Нове комунистичке партије Југославије

Нова комунистичка партија Југославије је добровољна организација радничке класе, сељаштва и интелигенције, која делује у условима вишепартијског система. Целокупна активност, стратегија, тактика и политика НКПЈ утемељене су на стваралачкој примени и даљој разради научног социјализма који су засновали Маркс, Енгелс и Лењин, на поукама из досадашњих позитивних и негативних резултата социјалистичке изградње код нас и у свету , на достигнућима осталих прогресивних покрета, идеја и мисли савремене епохе и научно-техничке револуције, као и на вековним слободарским традицијама наших народа.

Главни циљ НКПЈ је изградња интегралног социјалистичког друштва, које ће представљати истинско оваплоћење социjaлнe правде, слободе и слободоумља и у коме ће сви људи бити сити хлеба и дарова духа.

Крајњи циљ НКПЈ је стварање у далекој перспективи комунистичког друштвеног система.

Нова комунистичка партија Југославије није идејни наследник Савеза комуниста Југославије, али је аутентични наследник, настављач и идејни носилац свих истинских вредности, прогресивних достигнућа и традиција социјалистичког и комунистичког покрета у Југославији и у југословенским земљама, као и свега онога што је напредно, слободарско и родољубиво у историји наших народа.

Нова комунистичка партија Југославије бориће се целокупном својом политиком, стратегијом и тактиком за истински и интегралии социјализам, у чијем ће средишту бити човек и његови свеукупни интереси и права; човек као појединац и као део друштва у коме живи и ствара. Односно, бориће се за изградњу друштвеног система чији ће се интереси у основи подударати са интересима сваког његовог члана, то јест са интересима огромне већине његових чланова.

Најважнија питања, циљеви и начела која ће бити у жижи борбе интересовања Партије и залагања за њихово остварење, имају , зависно од њихове природе и постјећих ycлoвa, краткорочан, дугорочан или трајни карактер.

НКПЈ не признаје противуставну и противзакониту сецесију коју су извршила руководства Хрватске, Словеније, Македоније и Босне и Херцеговине, јер је тај издајнички акт супротан трајним интересима народа који живе у тим републикама, као и народа и националних мањина у читавој Југославији.

НКПЈ ће се борити за обнову на добровољним и истински равноправним начелима државне заједнице свих југословенских народа и националних мањина, за обнову интегралне Југославије. Различите околности могу условити да борба за обнову интегралне Југославије поприма разна етапна, делимична и прелазна решења која ће бити у функцији будућег целовитог решења и модела. Неопходно је пропагирати идеју југословенства.

Основна програмска оријентација НКПЈ обухвата следећа питања:

Југославија

НКПЈ ће се борити за власт радничке класе коју чине сви они који живе од резултата свога рада. Она ће најцеловитије и најпотпуније изражавати њене актуелне и трајне интересе и тежње.

Циљ Партије је обнова велике, јединствене Југославије, засноване на федеративном или конфедеративном начелу. Сви народи у тој новој државној заједници треба да буду истински равноправни, да живе сложно и пријатељски.

Ближи циљ НКПЈ је прикључење Савезној Републици Југославији на федеративној или некој другој основи, неке или неких бивших југословенских република, које су се противуставном сецесијом привремено издвојиле. То прикључење треба да буде слободна и добровољно изражена воља и жеља сваке од тих република. Могуће је и уједињење са СР Југославијом одређених делова тих раније административно конституисаних република, под условом да већина становништва на тим територијама изрази жељу да живи у заједничкој држави Југославији. У такве бивше делове некадашњих административно конституисаних бивших југословенских република спада и Република Српска.

У садашњим околностима, НКПЈ је за очување и унапређивање Савезне Републике Југославије коју чине Република Србија и Република Црна Гора. Сви народи и националне мањине које живе у Југославији треба да уживају истинску равноправност. На територији СР Југославије не могу се стварати друге државе или парадржавне творевине.

НКПЈ је изричити противник монархије. Она је за републички облик владавине. Југославија треба да буде независна, слободарска, правна и праведна држава, која на унутрашњем и међународном плану наставља континуитет Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Целокупна политика, стратегија и тактика НКПЈ имају за циљ Очување и обнову социјалистичких тековина и опредељење земље за социјалистички пут развоја.

Србија Република Србија је саставни и конститутивни део СР Југославије. Она је јединствена и недељива. На њеној територији не могу се стварати друге државе, или било какве парадржавне творевине.

У Србији равноправно, сложно и пријатељски треба да живе Срби, Црногорци, Албанци, Мађари, Хрвати, Муслимани, Бугари, Румуни, Турци, Словаци, Русини, Бунњевци, Роми и други. Националне мањине треба да уживају сва права по највишим међународним стандардима. Неотуђиви саставни делови Србије су Војводина и Косово И Метохија.

Војводина

Војводина је интегрални део Републике Србије и СР Југославије. У њој треба равноправно, сложно и пријатељски да живе сви народи и националне мањине које је настањују: Срби, Црногорци, Мађари, Хрвати, Румуни, Словаци, Буњевци, Роми, Русини и други.

Војводина има своју историјски насталу административну аутономију, која се мора очувати све док успешно функционише и док је у интересу њених становника. На њеној територији не могу се стварати никакве друге државе ни парадржавне творевине.

Морају се онемогућити све сецесионистичке и сепаратистичке снаге које заговарају међунационалне сукобе и мржњу , издвајање Војводине у посебну државу или парадржаву и страно уплитање у разрешавање њених проблема и одређивању њене судбине.

Космет

Косово и Метохија су интегрални део Републике Србије и СР Југославије. У њима треба равноправно, сложно и пријатељски да живе сви народи и националне мањине које их настањују: Срби, Црногорци, Албанци, Турци, Муслимани, Роми и други. На Космету се не могу стварати друге државе или било какве парадржавне творевине. Када то одговарајући унутрашњи и међународни услови дозволе, Космет треба да добије административну аутономију у оквиру Републике Србије.

НКПЈ ће се енергично залагати да се трајно отклоне постојеће несугласице и проблеми између Албанаца, с једне стране, и Срба, Црногораца, Муслимана и Турака,с друге стране, Јер је то у животном интересу свих народа и националних мањина које живе на овом подручју .

Морају се онемогућити све сецесионистичке и сепаратистичке снаге које заговарају међунационалне сукобе и мржњу , издвајање Космета у посебну државу или парадржаву и страно уплитање у разрешавање његових проблема и одређивање његове судбине.

Црна Гора

Република Црна Гора је саставни и конститутивни део СР Југославије. Онаје јединствена и недељива. на њеној територији не моrу се стварати друге државе или било какве парадржавне творевине.

У Црној Гори равноправно требада живе Црногорци, Срби, Муслимани, Хрвати, Албанци... Националне мањине треба да уживају сва права по највишим међународним стандардима.

Интегралне слободе

Партија се залаже за успостављање политичко-економског система у коме ће постојати интегрална слобода човека слобода мишљeња, говора, збора, договора, удруживања, јавног информисања... Штампа, радио, телевизија и друга информативна средства треба објективно да преносе информације и да буду доступни свима који се боре за истинске интересе народа, проrpeс, слободу , националну независност , против страног уплитања у унутрашњу проблематику Југославије. НКПЈ ће се борити против свих облика расне, националне и верске дискриминације. Неговаће и развијаће дух споразумевања, пријатељства и добросуседства међу људима и народнма.

Pелиrиja је приватна ствар сваког човека. НКПЈ се с поштовањем односи према осећањима и схватањима верника. Црква треба да буде одвојена од државе и не сме учествовати У политичкој борби.

НКПЈ ће се залагати за ширење материјалистичког погледа на свет на научној основи и кроз толерантне облике, али њени чланОви могу бити и религиозни љ уди уколико прихватају Програм и Статут Партије.

Наш циљ је изгpадња слободног , демократског , хуманог и богатог социјалистичког друштва, у коме ће бити остварено начело: од свакоr према способностима свакоме према раду .

ЗАКОНОДАВНА, иЗВРШНА И СУДСКА ВЛАСТ

Законодавна, односно представничка, извршна и судска власт треба да буду одвојене и међусобно независне у доменима сво јих овлашћења и рада.

Државна организација и администрација морају бити крајње поједностављене, приступачне сваком грађанину , функцоналне, рационалне и ефикасне. Треба искорењивати све облике бирократизма. Законодавна, односно , представничка, извршна и судска власт постоје за народ и смисао своје делатности морају налазити у служењу народу . Оне морају деловати у духу високе одговорности пред народом, проширивати и продубљивати везе са масама и бити преокупиране њиховим потребама и бриraмa. Пред зак нима сви треба да буду једнаки. Држава мора бити не само правна, већ и праведна.

ШКОЛА И ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ

НКПЈ ће се борити за успостављање друштвено-политичког система у коме ће средње образовање бити законска обавеза за све људе. Целокупан систем основног , средњег , вишег и високог образовања мора да буде бесплатан и доступан свима. Сви нивои школа и универзитет треба, по правнлу , да се финансирају из државног буџета. Треба подстицати перманентно образовање свих грађана.

Треба настојати да уuбеници буду стручни, рационалнн, истоветни за целу земљ у и од истих аутора. Неопходно је свим средствима Подстицати и унапређивати научно-истраживачки рад и брзу примену његових резултата у привреди, медицини, техници, екологији и у другим областима. Мора се економским, администра тивним и другим на чинима спречнти одлив мозгова у иностранство. Школски систем мора бити на нивоу најновијих светских. достигнућа научно-техничке револуције.

НКПЈ ће се енергично борити против позајмљеног из буржоаског система неморалног и неоснованог сортирања деце у раном узрасту "по способностима". Исто тако, Партија је против свих облика приватних школа и факултета.

Школа треба да буде одвојена од цркве. Настава веронауке се не сме обављати у њеним просторијама, јер је то приватна ствар сbакоr ученика, који своје религиозна интересовање и опредељење може задовољавати ван школских просторија.

САВЕЗ УМНОГ И ФИЗИЧКОГ РАДА

НКПЈ ће се борити за друштвено-економски систем који ће сваком за рад способном грађанину моћи да обезбеди радно место, јер није довољно само прокламовати право на рад. Држава мора да гарантује сваком грађанину да ће му обезбедити посао У складу са његовом стручношћу . Крајњи циљ социјализма је уништавање класа и класних разлика међу људима (Лењин). Радничку класу сачињавају сви они којн живе од резултата свога рада физички радници, сељаци и интелиrенција. Залажемо се за савез умног и физичког рада, за превазилажење поделе друштва на раднике и сељаке (ко ји су непосредни проиэвођачи материјалних вредности) и интелигенцију - која се претежно бави умнимрадом. Научно-технички развој постепено брише те разлике и мења положај и улоrу појединнх слојева и категорија друштва.

СВОЈИНА

НКПЈ је эа постојање државне, односно општенародне, јавне, друштвене, задружне, кооперативне, приватне и личне својине. Колективни облици својине (државни, јавни, односно општенародни, друштвени, задружни и кооперативни) треба да буду доминантни у свим већим привредним системима.

Партија је за постојање такве приватне својине која ће се заснивати на непосредном личном раду власника или на његовом удруживању са једним илн више сувласника, под условом да то не представља експлоатацију туђеr рада и најамнн однос.

Изричито ћемо се борити против акционарске својине, јер је то комбинација рафиниране и веома окрутне експлоатације туђеr рада. Акционарско друштво је основни организациони облик капиталистичкоr предузећа и капиталистичких монопола. Са развојем државног капитализма многа акционарска друштва су постала облик мешовитих државно-приватних предузећа. Целокупна активност акционарских друштава, почев од њиховог оснивања, органски је повезана са неограниченим шпекулацијама, огромним паразизским приходима и најразличитјим комерцијалним комбинацијама. За њих је често карактеристично да су у рукама малог броја моћних породичних династија.

НКПЈ је енергично против свесног обмањивања радника да ће распродајом својих предузећа страном и домаћем капиталу , наводно, добити толико деоница које ће им омогућити да побољшају властите радне и живиотне услове. Кад би сви запослени могли да буду акционари, онда би то били и радници у САД, Немачкој, Eнглeској и у другим капиталистичким земљама. Сви би они постали мали капиталисти и експлоататори туђег рада на основу поседовања капитала. Односно, сви би могли да "зарађују", а да не раде, што је обична бесмислица. У део радничког акционарства у најразвијенијим капиталистичким државама У односу на акције капиталиста је безначајан. С обзиром на постојећу политику и тенденцију да се целокупна државна, односно друштвена имовина трансформише у акционарски, односно мешовнти капитал, као њен купац првенствено би се појавио страни капитал. Прелазак наше индустрије и осталих привредних добара у руке страног капитала представљао би ново колонијално ропство, а радници који су стварали та материјална добра постали би најамни радници иностраног капитала. Држава у целини никако не би мог ла да постане богатија и срећнија ако је њена привреда у туђим рукама.

Нимало ситуација не би била повољнија ни ако би привреда и природни извори постали у целини или делимично власништво домаћег приватног капитала. Немогуће је направити равноправан уговор између рада и капитала, јер природа капитала подразумева постојање профита и екплоатацију туђег рада.

Тржиште и тржишни односи

Тржиште постоји од када постоје новац и роба. Оно је постојало у античко доба, у средњем веку, у капитализму и у социјализму. Најпотпунији, заокружени развој попримило је у савременом капитализму .

Тржиште, као самодовољан механизам, који аутоматски делује и аутоматски се регулише је апстракција и у извесној мери одражава реалије неких капиталистичких држава из ХIХ века. Савремено тржиште је сложен систем пословања у коме се преплићу многи фактори. Његове главне полуге и последице су понуда и тражња, конкуренција, пропадање једних и богаћење других, незапосленост, нестабилност итд. Покретачка снага тржиштаје извлачење профита, односно зарада. Начела и правне норме на којима почива савремено капиталистичко .тржиште, као и сама природа тржишта, утичу да оно ради у интересу мањине, односно капиталисте.

Тржиште у истинском социјализму само се условно може назвати тржиштем, јер му је главни циљ да функционише у интересу огромне већине становништва. То се може постићи еластичном планском привредом која усмерава деловање тржишта у правцу остварења глобалних захтева и задатака који проистичу из превасходних интереса државе и широких слојева друштва.

Савремено капиталистичко тржиште је у доброј мери дириговано и планско. Капиталиста изучава количински и квалитетно производњу, капацитете, људске и природне ресурсе у властитој држави и у свету и на основу тога и својих финансијских могућности планира сопствену производњу и пласман. Капиталистичка држава се руководи елементима плана и у монетарно-финансијској, пореској, кредитној, царинској, увозној и извозној, саобраћајној, урбанистичкој и еколошкој политици, у кооперацијама са страним партнерима, у војној производњи и у другим областима. Крајњи циљ планирања и усмеравања је што ефикасније обезбедити функционисање капталистичког система и извући што већи рофит.

Битна разлика између социјалистичког и капиталистичког тржишта је што у капитализму доминирају приватни својински односи, а у социјализму -колективни.

НКПЈ се залаже за постојање еластичне планске привреде у којој тржиште требада буде једна од полуга која ће деловати у интересу огромне већине становника. Наравно, оно се у социјализму само услловно може назвати тржиштем. Изричито смо против увођења капиталистичког тржишта.

Неопходна је реформа целокупног друштвено-политичког и економског система која би довела до обнове и јачања социјализма, а не до његовог слабљења и ликвидирања. Мора се на све начине спречити распродаја домаћем и страном приватном, односно мешовитом капиталу , државних и друштвених добара, рестаурација капитализма и експлоатација туђег рада.

СЕЛО И ПОЉОПРИВРЕДА

НКПЈ ће се залагати за снажан и свестрани развој пољопривреде.

У пољопривреди треба да буду заступљени државна, општенародна, јавна, друштвена, задружна, кооперативна и приватна својина.

У свим великим пољопривредним системима, као и у великим сточарским и живинарским фармама доминантну улогу треба да имају колективни облици својине. НКПЈ се залаже за подстицање на добровољној и економски оправданој основи разних облика кооперације и задружног удруживања на селу. Предуслов за стварање снажне високо продуктивне и ефикасне пољопривреде је њена модернизација, максимално увођење и коришћење агротехничких мера, еластична и принципијелна државна нормативна, кредитна и фискална политика, као и давање низа разних олакшица пољопривредним произвођачима.

Даља модернизација пољопривреде подразумева изградњу одговарајућих саобраћајница где год је то могуће и неопходно. Од велике је важности максимално искористити водене ресурсе ради оспособљавања постојећих водених канала и изградње мреже иригационих система и водених вештачких акумулација где год за то постоје услови. У циљу рационалне производње добар део новоподигнуте прехрамбене и месно-прерађивачке индустрије треба приближити непосредним произвођачима или је подизати у крајевима где за њу постоје оптимални услови.

Мора се повећати сточни фонд до релативног нивоа најразвијенијих држава у овом погледу, јер природни услови у нашој земљи омогућавају огромна побољшања у овој области.

Досадашње искуство је показало да је стварање великих пољопривредних комбината и задруга, као и њихова сарадња и кооперација са индивидуалним произвођачима један од најефикаснијих метода за повећање пољопривредне производње и сточног фонда.

У садашњим историјским условима у Југославији је доминантан тип средњег (по величини земљишног поседа, сточног и живинарског фонда) сеоског газдинства. Оно се заснива на породичном газдовању, обради земље и гајењу стоке и живине. Стога се у свим краткорочним и дугорочним плановима за унапређивање пољопривреде о томе мора озбиљно водити рачуна. Треба стварати максималне и ефикасне услове да се индивидуални, односно породични произвођачи на добровољан и економски оправдан начин што више и што свестраније укључују у најразличитије облике кооперације, интеграције и сарадње са индустријским, пољопривредно-комбинатским, задружним, трговинским, научно-истраживачким и другим сличним установама, а што би било у интересу и целог друштва и индивидуалних произвођача.

НКПЈ је за свестрану модернизацију села, за снажно подизање културног нивоа његових становника, за његово укључење у токове савременог начина живота.

Однос према екологији НКПЈ је за рационално, планско и научно коришћење природних богатстава и животног простора. Анархичан развој привреде и немаран однос према њој, перманентно смањивање обрадивог земљишта, неконтролисано загађивање ваздуха и воде, немилосрдно уништавање шума, биљног и животињског света довело је до еколошке кризе, која већ поприма застрашујуће размере.

Правилна и разумна нормативна политика државе у овој области, као и њена реализација, уз еластичну планску привреду, може свеобухватно, научно и глобално да разрешава растуће еколошке проблеме. Успешна еколошка политика мора представљати синтезу достигнућа научно-техничке револуције и социјалистичког начина привређивања.

Ћорсокак приватизације и капитализације југословенски законодавни, државни, друштвени и остали релевантни фактори немају јасно формулисан економски програм наше земље. У одређеној мери то је последица економске блокаде и ратне ситуације у којој се још налазимо. Ипак, гледано у целини, практична економска политика се заснива на недоследним, еклектичким, магловитим и нејасним начелима, који стварају простор, који подстичу делованье и пенетрацију снажних капиталистичких полуга и метода у привреди. Они у многим доменима поспешују рестаурацију примитивних облика капитализма.

То је посебно присутно у трговини и монетарно-кредитној сфери, у постојању приватног банкарства, које својим финансијским махинацијама, мафијашким методама, отвореном пљачком, преварама и другим криминалним радњама представља један од важнијих извора инфлације, осиромашења државе и грађана. Приватне банке и друге приватно-финансијске установе треба што пре национализовати и забранити.

Дугорочно гледано, садашња економска политика у нашој земљи води постепеној ликвидацији социјализма, државних и друштвених предузећа. Особита опасност прети великим привредним системима, који се насилно преводе на колосек такозване мешовите привреде, а то је у суштини капиталистичка, експлоататорска привреда. Последица свега тога је стварање домаће буржоазије и разних паразитских структура и категорија, масовна незапосленост, драстично опадање производње и животног стандарда грађана, цветање разних облика криминала, екстремног мафијаштва и отимачине, све евидентнија и забрињавајућа улога у нашој привреди међународних финансијских и индустријских монопола и корпорација.

Цео овај процес праћен је све изразитијим ревидиранњем постојећих социјалних права становништва и наговештавањем суштинске ревизије или потпуног укидања многих достигнућа у домену социјалне заштите, здравства, школства, кулгуре, науке, спорта... Таква политика посебно се погубно изражава у абнормалној инфлалцији, у перманентном поскупљењу станарине, комуналија, превоза, културних услуга, хране и других најнеопходнијих предмета и потреба.

НКПЈ је изричито против свих облика приватизације друштвене, државне и задружне својине, јер свака таква приватизација је отворена пљачка. Нема "поштене" приватизације.

Социјална и здравствена политика

НКПЈ је за увођење општег бесплатног здравственог осигурања за све становнике града и села. Неопходно је такво формирање државног буџета, као и буџета локалних територијалних заједница, које ће укључивати и ставку за равномерно финансирање здравства и здравствених установа у нашој земљи.

Из државног буџета треба да буду дотирани издаци за стан, комуналије, културне установе и потребе, за школске и предшколске установе, за пензије, за издржавање старих и немоћних људи и за сличне намене.

Сваком грађанину треба обезбедити пристојан стан и радно место.

ПОРОДИЦА

Породица је основна ћелија здравог друштва. НКПЈ придаје огроман значај јачању бриге за породицу. у том смислу морају се изграђивати и подизати на виши ниво моралне и законске норме. Породица има изузетну улогу у побољшању демографског процеса, у васпитавању младих поколења, у економском, социјалном и егзистенцијалном погледу. Паралелно са друштвом и школом, породица има пресудан значај у обликовању карактера човека, у стварању његових моралних, идејних и културних вредности, у односу према раду, ужој друштвеној заједници и отаџбини. Од необичне важности је свестрано развијање младих нараштаја и њихово васпитавање у духу југословенског патриотизма и интернанционализма.

У циљу ефикасног јачања породице неопходно је стално побољшавање положаја жена-мајки и свестрана друштвена брига о деци.

Савез комунистичке омладине Југославије - СКОЈ

Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) је секција Нове комунистичке партије Југославије. Сваки члан СКОЈ-а је истовремено и члан НКПЈ. Члан СКОЈ-а може бити сваки омладинац или омладинка који је напунио 18 година и нема више од 30 година, а прихвата Програм и Статут НКПЈ.

СКОЈ има славне слободарске и револуционарне традиције. Он треба да буде инспиратор и носилац најдинамичнијих, најпрогресивнијих и најперспективнијих програма и остварења наше Партије.

ВОЈСКА

Југославија треба да има снажну, модерну и мобилну војску. Војној обавези треба да подлежу сви способни пунолетни грађани (мушкарци) од 20 до 60 година. НКПЈ је за постојање народне војске, чији ће командни кадар бити највећим делом професионалан и стручан. Искључива професионализација војске значила би објективно смањивање наше одбрамбене способности и губљење њеног општенародног карактера.

Прворазредни задатак војске је да брани независност, суверенитет и целокупност Југославије.

УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Потребно је нормативно и у пракси омогућити истинску и свеобухватну слободу стваралаштва, као и слободу критике његових резултата.

Државна заједница треба материјално и на друге начине да помаже, максимално омогући и подржава рад уметничких и културних удружења и савеза, културних установа, мреже библиотека, музеја, домова културе, позоришта, филмских студија и биоскопских дворана, опере, балета, концертних дворана, естрадну и народну музику, професионалне и аматерске ансамбле, ликовне салоне и атељеа, вајарске радионице и сличне установе.

Посебну бригу треба поклонити очувању , одржавању и рестаурацији културних и историјских споменика.

Од изузетног је значаја подржавање и помагање издавачке делатности, објављивање вредних како домаћих тако и преведених књига. Књига мора бити јефтина и доступна свима.

Треба давати предност објављивању дела која имају истинске научне, уметничке и културне вредности, чије су поруке прогресивне и хумане.

Партија је против неговања и објављивања кича, нехуманих, мизантропских, декадентних и реакционарних књига које пропагирају расну, верску и националну мржњу, позивају на рат, масовно уништење људи и разарање, које заговарају терор, ропство, издају, петоколонаштво, гушење слободе и укидање људских права.

Нису довољне само начелне прокламације истинских слобода у култури и уметности, већ је потребно и њихово оваплоћење у пракси.

ЈУГОСЛАВИЈА И ЕУ

Одлучно смо против укључивања Југославије у Европску унију , чије су све чланице припаднице Атлантског пакта и имају капиталистички политичко-економски систем.

Улазак у ЕУ значио би губитак политичке и економске самосталности и националне самобитности. Под етикетом ЕУ Југославија би заобилазним путем постала вазал и полуколонија Западне Европе, што би представљало издају не само данашњих већ и будућих генерација ове земље. Чланство у ЕУ подразумева прихватање капиталистичког начина привређивања и усмеравање целокупног развоја у правцу који диктирају водеће државе у њој - Немачка, Енглеска, Француска и Италија. ЕУ је једна од главних криваца за разбијање Југославије, за подстицање међунационалног, грађанског рата у неким њеним бившим републикама, за економску и политичку блокаду наше државе. Истовремено, НКПЈ је безрезервно за свестрани развој и унапређење равноправне, узајамно корисне привредне, научне, културне, спортске и друге сарадње са државама ЕУ и са свим сличним међународним организацијама и државним асоцијацијама у свету.

НЕСПОСОБНОСТ КАПИТАЛИЗМА ДА РЕШАВА ГЛОБАЛНЕ СВЕТСКЕ ПРОБЛЕМЕ

Општа криза капитализма се продубљује. Повећавају се противречности између капиталистичких држава. Оне су све агресивније и ратоборније.

Основна карактеристика ХХ века је огорчена борба између капитализма и социјализма. Она се одвијала у склопу изузетног напретка производних снага, научно-техничке револуције и милитаризације привреде, што је све убрзавало ток социјално-политичких процеса у целом свету. Већ у првим деценијама овог века, капитализам је почео да се трансформише у свој највиши стадијум - империјализам. Концентрација капитала довела је до стварања монопола, који су постали господари економског, социјалног и политичког живота. Истовремено у њима се налази и клица труљења и негације капиталистичког система.

После II светског рата привреда високоразвијених капиталистичких држава прешла је у нов стадијум интернационализације капитала и производње. То је условило сливање банковног и индустријског капитала и стварање финансијске олигархије. Паралелно са извозом роба дошло је до огромног извоза капитала. Капиталисти су основали регионалне и глобалне монополистичке савезе ради поделе и прерасподеле света.

Поред такозваног "глобализма", који диктирају и контролишу САД, створена су три велика регионална капиталистичка центра која су, с једне стране, јединствена у борби против Кине и других социјалистичких и прогресивних држава, као и Русије, а с друге стране, између њих су све евидентније противречности, које могу прерасти и у отворене сукобе. Први такав центар представљају САД и Канада, други - Западноевропска унија и трећи - Јапан, Јужна Кореја и земље АСЕАН-а.

Доминантно место у капиталистичком свету имају САД које су главни архитекта и протагониста тзв. "новог светског поретка". После слома СССР и ликвидирања биполарног света, САД су постале практични господари и контролори Уједињених нација, НАТО-пакта, Међународног монетарног фонда, ГАТ-а и ОПЕК-а и низа других међународних организација. САД су истовремено и предводник хегемонистичког клуба "Седам најразвијенијих земаља света".

САД су сваку тачку на Земљиној кугли прогласиле "зоном својих интереса" и тиме самовољно присвојиле право да се политички, економски и оружано мешају у послове практично свих земаља света. Разбијање Совјетског Савеза и социјалистичких држава у Источној Европи одвезало је руке империјалистима за нову прерасподелу света. У том циљу, они, под видом "заштите људских права", "миротворства" и помагања "жртвама агрсије", прибегавају политичким и војним притисцима, економским санкцијама и блокадама, изгласавањем разних одлука од стране Уједињених нација, уперених против "непослушних" држава. По потреби се у исту сврху подстичу религиозне, националне, регионалне и друге нетрпељивости.

И I и II светски рат избили су у суштини због нерешивих противречности између водећих капиталистичких држава. Те противречности постоје и даље и продубљују се, посебно између САД и Европске уније. Неравномерни развој капитализма и борба за светска тржишта и политичку доминацију су све евидентнији и оштрији. Криза је посебно велика у продубљивању социјалних противречности. Привремени слом социјализма у Европи омогућио је капиталистима да приступе ревизији низа виталних социјалних мера које су својевремено биле донете у корист радничке класе под утицајем Велике октобарске социјалгистичке револуције. Сада се та социјална права или укидају или своде на минимум.

У току ХХ века капитализам је пролазио кроз озбиљне реформе, али његова суштина је остала експлоатација најамних радника, то јест, присвајање без надокнаде, од стране власника средстава за производњу и капитала, значајног дела резултата туђег рада у виду вишка вредности. А самим тим је очувана економска и социјална неравноправност и антагонизам између различитих класа и земаља капиталистичког света.

Разне реформистичке и ревизионистичке партије пропагирају идеју о "сливању" капитализма и социјализма, о "новом друштву", које ће тобоже узети "најбоље стране" капитализма и социјализма, односно које ће се заснивати на капиталистичкој привреди и социјалистичком хуманизму . То су бесмислице које не заслужују ни да се детаљно побијају. Чија је крава његово је и млеко. Власник средстава за производњу успоставља односе у фабрици. НКПЈ ће се енергично борити против класне "сарадње" и друштвене "сагласности" између експлоататора и експлоатисаних, против обмана и диверзија буржоаских и реформаторских партија. Никада нису били и не могу бити исти интереси експлоатисаног радника (или незапосленог радника) и милионара.

Покретачка снага друштвених процеса била је и остала класна борба, чији је носилац радничка класа.

Многобројне чињенице показују да капитализам није у стању да реши ниједан виталан проблем савременог света, поготову не у домену економије. Позната изрека да "рај треба да има све, чак и пакао" управо се најдоследније може применити на савремени капитализам, јер у његовом "рају" неупоредиво већи простор заузима пакао. Од око 180 капиталистичких држава у свету, само је њих нешто више од двадесетак развијено или високоразвијено. Оне су стекле историјску развојну предност коју и даље повећавају захваљујући пљачкашким законима финансијског капитала, економском и војном принудом и притисцимa.

Преосталих 160 држава које чине више од 90 одсто становништва капиталистичког света, једва састављају крај са крајем или буквално гладују. А ове земље у принципу имају исти или сличан политичко-економски систем као САД, Немачка, Јапан, Аустралгија, Енглеска, Француска... Штавише, неке од ових држава (Бразил, Аргентина, Индија, Индонезија, Заир... ), по природним богатствима не заостају за овим првим, па ипак се гуше у беди и немаштини. Њихов животни стандард је неупоредиво нижи од оног који су имали Југославија и источноевропске земље 1990. године, мада не оскудевају у "рецептима за срећу" које им прописују развијене капиталистичке земље.

Сем тога, ниједна капиталистичка држава никада није успела да реши проблем незапослености. Број незапослених у САД (рачунајући ту и оне који раде само неколнико сати или два-три дана недељно), креће се перманентно између 14-16 милиона људи, а у најразвијенијим европским државама - Немачкој, Енглеској, Француској и Италији - показатељи незапослености варирају у границама од 8-20 процената и то у периодима када ове државе нису захваћене оштром економском кризом.

После Горбачовљеве издаје, социјализам у Источној Европи је привремено доживео слом. Контрареволуција и успостављање капитализма у некадашњим социјалистичким државама овог региона праћени су драстичним падом производње, хиперинфлацијом, великим задуживањем на Западу , губљењем националне и политичке самосталности, моралном и духовном кризом, великим падом животног стнадарда, глобалном ревизијом и погоршањем социјалистичких достигнућа, масовном незапосленошћу, галопирајућим порастом криминала, наркоманије, проституције и другим пороцима буржоаског система. Та криза се повећава из дана у дан и поприма карактер општег колапса. Криза којаје захватилла источноевропске земље, Југославију и бивши СССР није криза социјализма, већ је криза рестаурисаног капитализма. Она ће трајати све док траје капиталистички систем у њима, а нестаће када се ове државе врате на пут обнове социјализма, на пут истинских слобода, социјалне правде и независности.

Циљ интервенције је да се наметну решења која одговарају Западу и да се створе трајне базе Атлантског пакта на нашим просторима. Уз коришћење најразличитијих притисака, претњи и санкција створенје механизам за мешање у унутрашње ствари СР Југославије, посебно на Косову, и за наметање разних решења и праваца развоја у нIОлитици, привреди, информисању, на војном планУ итд.

Такозвани Дејтонски мировни уговор диктирале су САД, стављајући Југославији нож испод грла и изнуђујући решења која првенствено одговарају њиховим експанзионистичким далекосежним циљевима.

То није праведан мир, јер су учесници "мировног процеса" били неравноправни у сваком погледу. Као резултаттога наметнут је "мир" под окупаторском чизмом америчке, немачке, енглеске, француске и турске солдатеске. Таква решења су привремена и нису у интересу ниједног народа и националне мањине који живе на просторима претходне Југославије.

Предуслов за истински мир, за равноправност и сарадњу свих наших народа захтева да све стране трупе одмах напусте просторе наше земље. О судбини велике Југославије - јединствене, федеративне или конфедеративне, прогресивне, равноправне и слободарске треба да одлучују једино југословенски народи без мешања са стране.

Трајно решавање свих проблема на просторима претходне Југославије мора нподразумевати истоветнпо уважавање интереса свих њених конститутивних народа и применпу највиших међународних стандарда за све националне мањине. НКПЈ ће се борити за мир у свету , за сарадњу и пријатељство међу народима. Од посебног интереса за нашу земљу и НКПЈ је братска сарадња са Русијом, Украјином и Белорусијом, односно са свим републикама некадашњег Совјетског Савеза. Разуме се, од изузетно важног значаја биће братска сарадња са обновљеним Совјетским Савезом. Наша Партија ће се залагати за веома блиске и братске односе са Кином, ДНР Корејом Вијетнамом, Кубом, Лаосом, Анголом, Зимбабвеом, Камбоџом и другим социјалистичким државама. Од посебног значајаје неговање односа пријатељства и сарадње са нашим суседима - Бугарском, Грчком, Румунијом, Мађарском, Албанијом, Аустријом и Италијом, као и са традиционално блиским народима Пољске, Чешке и Словачке.

Међународни комунистички покрет

НКПЈ је део левих снага у Југославији. Она ће настојати да на принципијелан начин и под равноправним условима успостави и развије свестрану сарадњуса партијама и покретима на југословенској левици у циљу заједничке борбе против оживљаванња неофашизма, националшовинизма, сепаратизма, сецесионизма, империјализма, односно носилаца "новог светског поретка" и мрачњаштва сваке врсте. Првенствени задатак у тој борби биће одбрана виталних интереса наше земље, победа прогреса, правде и истине. НКПЈ је део међународног комунистичког покрета. Њен задатак је да активно учествује умеђународној сарадњи комуниста и свих других напредних снага у свету. Пролетерски интернационализамје основни критеријум којим се Партија руководи приликом успостављања и развијања сарадње са братским комунистичким партијама и покретима у свету .

"Нови светски поредак"

НКПЈ ће се енергично борити против империјалистичке политике водећих капиталистичких држава које настоје да притисцима, уценама и силом наметну такозвани "нови светски поредак" са циљем да највећи део наше планете претворе у своје неоколоније и протекторате. Руководеће начело у међународним односима треба да буде мирољубива сарадња међу државама, равноправност, немешање у унутрашнье проблеме и суверенитет, укидање свих облика дискриминације и притисака, регионална и мултинационална сарадња и ослобађање Уједињених нација, КЕБС-а и других међународних организација и установа од туторства САД. Политика Уједињених нцција мора се заснивати на Повељи те организације, што значи подједнако уважавања интереса свих народа и држава.

НКПЈ је за укидања војних блокова, у првом реду за укидање агресивног Атлантског пакта, за уништавање свих стокова нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, и за забрану њихове даље производње.

За праведна решења и сарадњу

Социјалистичку Федеративну Републику Југославију разбили су првенствено империјалисти из Вашингтона, Ватикана, Бона, Лондона, Париза, Беча и Aнкаре, као и њихова пета колона из наше земље. Разуме се, њихови разбијачки планови могли су да се остваре тек после ликвидирања СССР и социјализма у Источној Европи. Основни циљ Запада је да се на Балкану створи низ малих, неспособних за самосталан живот, државица, које су међусобно завађене. У том погледу, вештачки су подстакнуте национaлне, верске, регионалне и друге нетрпељивости између народа и националних мањина на просторима претходне Југославнје. Под изговором "очувања мира" и "заштите људских права", империјалистичке силе су искористиле свој доминантан положај у УН, ОЕБС-у и преко њихових формалних одлука присвојиле за себе "право" да по властитом нахођењу интервенишу на Балкану када то сматрају за потребним.

НКПЈ ће се залагати за институционализовање међународних односа и веза између комуниста свих земаља и за оснивање међународне комунистичке организације.